"Priča o Silijanu" otvara Martovski festival: Neobična veza čoveka i povređene rode u novom filmu Tamare Kotevske
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Srpska premijera filma 'Priča o Silijanu' Tamare Kotevske otvara 72/73. Martovski festival 21. septembra u Domu omladine Beograda. Film prati zemljoradnika Nikolu i povređenu belu rodu u ruralnoj Severnoj Makedoniji.
- Kroz njihov odnos film govori o migracijama, klimatskim promenama, napuštanju sela i nestajanju tradicionalnog života.
Martovski festival - Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, biće održan u dvostrukom 72/73. izdanju, od 21. do 27. septembra 2026. godine u Domu omladine Beograda. U okviru objedinjenog programa biće prikazani domaći i međunarodni filmovi iz obe godišnje selekcije, dok će nagrade biti dodeljene zasebno za svako festivalsko izdanje.
Srpska premijera filma "Priča o Silijanu", nove dokumentarne priče Tamare Kotevske, rediteljke međunarodno nagrađivanog i za Oskara nominovanog dokumentarca "Medena zemlja", svečano će otvoriti 72/73. Martovski festival u 19 časova. U središtu ovog vizuelno raskošnog i emotivnog ostvarenja nalaze se čovek i povređena bela roda, koji zajedno grade neobičnu priču o migracijama, prirodi i opstanku. Film je svetsku premijeru imao na Festivalu u Veneciji 2025. godine.
Svet mašte
"Priča o Silijanu" (The Tale of Silyan, Severna Makedonija, SAD, Velika Britanija, 2025, 81 minut) u režiji i prema priči Tamare Kotevske odvija se u ruralnoj Severnoj Makedoniji. Zemljoradnik Nikola bori se s posledicama novih vladinih politika, ne uspevajući da proda svoje proizvode, pa čak ni svoju zemlju. Kad njegova porodica odluči da potraži bolju budućnost u inostranstvu, Nikola ostaje i zapošljava se na lokalnoj deponiji. Tamo pronalazi Silijana, povređenu belu rodu, koja ne može da leti. Brinući o ptici i pomažući joj da se oporavi, s njom razvija neobičnu i duboku vezu.
Ono što počinje kao susret čoveka i povređene životinje prerasta u priču koja prevazilazi granice između ljudskog i prirodnog sveta. Silijan postaje ogledalo čoveka - biće čiji je prirodni migracioni put prekinut promenama sveta koji ga okružuje. Istovremeno, selo se prazni, porodice odlaze, zemlja gubi svoju svrhu, a tradicionalni način života polako nestaje. Film tako kroz intimnu priču o jednom čoveku i jednoj rodi govori o velikim savremenim temama: klimatskim promenama, ekonomskoj migraciji, napuštanju sela, otpornosti i potrebi za povezivanjem.
- Bela roda je mitsko biće u mojoj domovini, Severnoj Makedoniji, a moje detinjstvo bilo je ispunjeno drevnim pričama o ovim veličanstvenim pticama. Ono što je nekada bilo moj dečji svet mašte danas je moja inspiracija za ovaj film - kaže rediteljka Tamara Kotevska. Kako dodaje, dve teme kojima je posvetila svoj filmski rad jesu migracije i zaštita prirode, a upravo život belih roda objedinjuje obe njene preokupacije.
- Priča koju smo zabeležili ima ton bajke zasnovane na stvarnom životu, a bele rode postaju savršeno ogledalo čovečanstva. Promene u njihovom ponašanju predstavljaju oštro upozorenje o smeru u kojem idemo.
Direktor fotografije i producent filma Žan Dakar ističe da je za njega ova priča posebno važna jer je i sam dete migranata i odrastao između različitih zemalja i kultura. Zajedno sa Kotevskom godinama je posmatrao i istraživao promene u migratornom ponašanju belih roda u Severnoj Makedoniji, pronalazeći sve snažnije paralele između njihovog i ljudskog iskustva.
- Simbiotski odnos koji ljudi imaju s belim rodama inspirisao je bezbrojne mitove i bajke. To je jedan od razloga zbog kojih smo odlučili da ovu priču ispričamo vizuelnim stilom nalik bajci - bogatim i ekspresivnim slikama - navodi Dakar.
Pored Nikole, centralne figure filma su njegova supruga Jana, snažna žena i stub porodice, njihova ćerka Ana i njena porodica, čija odluka da ode u Nemačku predstavlja bolnu raskrsnicu između tradicionalnog života i mogućnosti koje nudi život u inostranstvu, kao i Ilija, Nikolin prijatelj, koji ostaje uz njega i nakon što se selo gotovo potpuno isprazni. Kroz ove likove film gradi sliku jedne zajednice koja nestaje, ali i ljudi koji, uprkos okolnostima, pokušavaju da sačuvaju bliskost, dostojanstvo i osećaj pripadnosti.
Producenti filma su Ana Hašmi i Jordančo Petkovski. Izvršni producenti su Dejvis Gugenhajm i Loren Pauel Džobs, a montažu potpisuje Martin Ivanov. Muziku su komponovali Džo Vilson Dejvies i Hun Ouk Park. Film je nastao u produkciji Ciconia Film, Concordia Studio i The Corner Shop, uz učešće National Geographic Documentary Filmsa.
"Priča o Silijanu" predstavlja novo poglavlje u autorskom radu Tamare Kotevske, rediteljke koja je zajedno s Ljubomirom Stefanovim potpisala međunarodno nagrađivani dokumentarac "Medena zemlja". Film je, između ostalog, osvojio tri nagrade na Sandensu 2019. godine, uključujući Veliku nagradu žirija za najbolji svetski dokumentarni film, nagradu za kinematografiju i Impact Award, a potom je nominovan za dva Oskara - za najbolji dokumentarni film i najbolji međunarodni film, čime je ušao u istoriju kao prvi dokumentarni film nominovan u obe kategorije. Kotevska je potom režirala dokumentarni film "The Walk", koji je imao svetsku premijeru na festivalu Doc NYC i evropsku premijeru na CPH:Dox. Trenutno radi na svom debitantskom igranom filmu "Man vs. Flock", kao i na novom dokumentarnom projektu o lovcima na kljove mamuta u sibirskoj tundri.
Podrška grada i republike
Ulaznice za projekcije na 72/73. Martovskom festivalu mogu se nabaviti na blagajni Doma omladine Beograda po ceni od 500 dinara. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, koji je glavni pokrovitelj manifestacije. Pokrovitelji festivala su i Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije.
Od priče o fudbalu do muzičara Sube
Na predstojećem, dvostrukom 72/73. Martovskom festivalu u Domu omladine Beograda, domaći takmičarski program donosi veoma bogatu i raznovrsnu selekciju filmova iz Srbije. Kada je reč o dokumentarnom filmu, izdvajaju se ostvarenja poput filma "Pele, Džaja, Slavka" rediteljke Dragane Kanjevac o fudbalu kao životnom pozivu, svetska premijera filma "Uzlet" Miljana Gogića, kao i "Džojmejkers" autorke Jelene Radenović. Od dugometražnih ostvarenja tu je dokumentarac "Sedam filmova o 7. julu", kao i emotivna priča o nesvakidašnjem umetničkom putu našeg avangardnog muzičara Mitra Subotića Sube do Brazila.
Ljubitelji kratkog igranog filma moći će da uživaju u beogradskoj premijeri filma "Tetka" autorke Milice Spasojević, zatim festivalskoj premijeri ostvarenja "Tri dana u životu jedne smrti" reditelja Uroša Krulja, dok Ognjen Petković donosi tihu i moćnu priču u filmu "Reka". Program obuhvata i inovativne filmske forme, među kojima se našao i eksperimentalni film "U magli" autorke Mine Jelić. Ovi naslovi dokazuju da srpska produkcija nastavlja da neguje snažne i autentične autorske glasove.